Naslovna Vesti Istorija

Istorija

Осман Ђикић – чoвек који је живео оно што Шантић није смео

Цео његов живот, оквирно речено, може се сместити између Берлинског конгреса и анексије Босне и Херцеговине. Осим што је живео кратко, многи мисле да је друга његова несрећа то што је писао у време кад и Алекса Шантић и Јован Дучић, па па је тако као књижевник остао у њиховој сенци. Нешто се више зна о његовој романтичној љубавној причи и браку са глумицом Зорком Топаловић. Ко је био човек који се изјашњавао као Србин муслиман? Колико је данас тешко разумети поимање вере и нације почетком XX века? И коначно – може ли Осман Ђикић да буде, савременим речником речено, „фактор помирења на Балкану“? Основни биографски подаци кажу: Осман Ђикић родио се 7. јануара 1879. у угледној мостарској грађанској породици. Ту је пошао у гимназију и већ тада улази у круг писаца око часописа Зора, који су предводили Алекса Шантић и Светозар Ћоровић. Ђикић уз стихове објављује и своје националне и просветитељске ставове у којима „устаје против угњетача“. Најмлађи и најраспеванији у том песничком кружоку, у..

“Нова похвала граници” – какво ће друштво остати после пандемије

Појам границе је у епидемији коронавируса добио потпуно нове димензије. Мисли се на границе у најширем смислу – на државне границе, на општинске границе, на границе између демократских и ауторитарних система, на границе између ефикасних и неефикасних здравствених система. На етичке и етничке границе, на биолошке границе између полова, на границе из друштвених норми, на границе између и унутар симболичких система. Коначно, на границе које пресецају простор у коме се доноси одлука који је живот вреднији, а који не, тамо где влада модерна државна еугеника коју су све до пре неколико дана заступале искључиво две државе, Велика Британија и Холандија. Док су се све остале европске државе одлучиле на заштиту свих годишта, Велика Британија и Низоземска су на почетку епидемије стајале на становишту да не треба учинити ништа: неотпорнија популација ће умрети, млађи преживети и преко "имунитета крда" осигурати широку отпорност на корону. Све су то границе о којима пише универзитетски професор из..

Пси који кијају и пчеле које плешу: Како животиње гласају

Због тога морају да пронађу консензус око ствари које њихова група мора да уради, или где ће живети. Различите врсте, од примата па све до инсеката, користе методе за проналажење заједничког језика који су изненађујуће демократски. МеркатиМеркати дан почињу тако што извире из јазбина и почну потрагу за храном. Сваки меркат појединачно копа по прашини трагајући за инсектима и другом храном и путују у прилично опуштеним групама одвојени по десетак метара, каже Марта Маснер са универзитета у Цириху. Без обзира на размаке, меркати се, у потрази за оброком, крећу као једна група. Меркати током путовања комуницирају. Један од нежних звукова који производе зове се "позив на покрет". Чини се да значи: "Скоро сам спреман да кренем са овог места, ко ће са мном?" Марта Маснер и њене колеге су, у студији објављеној 2010. године, испитивали те позиве код десетак група мерката који живе у пустињи Калахари на југу Африке. Групе је чинило од шест до 19 јединки. Али су научници открили да су свега три ..

Макијавели, зли ексер сваког владаоца

Најчувенију политичку расправу на свету није написао један човек. Написали су је један живот, једна судбина и једна каријера. Настала после Макијавелијевих петнаест година службовања у фирентинским државним телима, у тренутку када је он ту службу изгубио и био прогнан из родног града, ова књига не може да се чита без паралелног проучавања, ишчитавања живота самог аутора, бирократе, државног службеника, који је у њој применио своја знања и своје искуство. И погрешно је Николу Макијавелија звати историчарем, правником, хроничарем, пошто он није био ништа од тога, а истовремено, био је, помало, и све и много више од тога. Рођен 1469. године у осиромашеном огранку некада велике племићке породице, од чије је древне имовине могао да полаже право само на грб (на њему је био штит са четири ексера, из чега је изведено и не баш пријатно презиме породице - "Mal chioveli", што на тосканском значи "зли ексери"), Макијавели није могао да претендује ни на високо образовање (није похађао студије), ни ..

Аушвиц – најцрњи дани историје човечанства

Први заробљенициАушвиц се састојао од три главна логора Аушвиц 1 који је отворен први, у мају 1940. године и у коме су страдали махом Пољаци. Највећи – Аушвиц-Биркенау – отворен је у октобру 1941. године и био је логор смрти у коме је више од милион људи. Аушвиц-Моновиц отворен је у мају 1942. године и био је радни логор у чијој фабрици се производила ИГ боја. Први заробљеници у камп су доведени у мају 1940. године, и то су углавном били Пољаци који су пружили отпор немачким окупационим властима. У септембру 1941. године СС је на 600 совјетских заробљених војника тестирао отровни гас циклон Б који је потом коришћен у гасним коморама логора у којима је већина затвореника убијена одмах по приспећу у логор. Остали су умрли од систематског изгладњивања, принудног рада, неконтролисаних епидемија, егзекуцијама стрељањем и у медицинским експериментима. Обележавање затвореника Сваки заробљеник у логору имао је број док је слово била ознака за националност а Јевреји су носили и жуте Давидове зв..

Черчил између истине и мита: Титов отац, син Обреновића, ишамаран у Београду

МИТ: Мрзео је и вређао Србе, па га је Воја Танкосић шамарао у Кнез Михаиловој улици. О томе је писао Александар Дероко. То се наводно догодило 1910. године, када се Черчил, на повратку возом из Истанбула у Лондон, кратко зауставио у Београду. Према миту, истакнути члан "Црне руке" Воја Танкосић је у кафани "Грчка краљица" извређао и ишамарао Черчила јер је некадашњи британски премијер негативно писао о Србима у лондонској штампи. ИСТИНА: Черчил је 1910. обављао функцију министра унутрашњих послова, па је тешко поверовати да би такав инцидент прошао без последица. Осим тога, није познато да ли је Черчил уопште био у Београду. МИТ: Черчил је био син краља Милана Обреновића. ИСТИНА: Краљ Милан Обреновић јесте познавао Џени, мајку Винстона Черчила, и неко време, према појединим наводима, био и у вези са њом. Ипак, верује се да је прича о томе да је из те романсе исконструисана за домаћу употребу. Како наводе историчари, то је само једна од многих прича које су у вези са српским краљем из д..

Документи ЦИА доказују да су Американци помагали Садаму Хусеину док је нападао Иран бојним...

Током 1988. године, последњих дана ирачко-иранског рата, САД су, преко сателитских снимака, дошле до података да ће Иран стратешки напредовати тако што ће искористити рупу у ирачкој одбрани. Амерички обавештајци открили су положаје иранских трупа Ирачанима свесни чињенице да ће их снаге Садама Хусеина напасти хемијским оружјем, између осталог и сарином, смртоносним нервним гасом. Обавештајни подаци су укључивали фотографије и мапе покрета иранских снага, локације на којима су се налазила иранска логистика и детаље о противваздушној одбрани. Ирачани су употребили сарин у четири напада почетком 1988. године, а ти напади су се ослањали на америчке сателитске снимке, мапе и остале обавештајне податке. Напади су помогли да се ток рата окрене на ирачку страну и присили Иран да седне за преговарачки сто, чиме је политика помоћи ирачкој победи доживела успех. Истовремено, то су били последњи у низу напада хемијским оружјем који су трајали неколико година и за које је знала Реганова администр..

Драго Пилсел: Ђукановић би требало да се замонаши, далеко би догурао

Сматрам потребним и читатељима П-портала појаснити неке кључне ствари у вези спора водства и вјерника Српске православне цркве и власти које су донијеле споран Закон „о слободи вјере" у Црној Гори. Чиним то и охрабрен јер су ми неки високи потписници апела којег је саставила и разаслала уважена госпођа Соња Бисерко (коју као активисткињу изузетно поштујем, али којој треба казати да се у религијске ствари не разумије) признали да су се залетјели, да им је криво што су подржали речени Апел и захваљују ми што сам им помогао схватити битне ствари. То ћу учинити и у овоме тексту. Мене никаква националистичка хистерија не занима, али ћу прозвати сваки покушај манипулације националистичким сентиментима. Најприје бих цитирао изјаву који је колега Зоран Радуловић, замјеник уредника подгоричког тједника Монитор, дао загребачком тједнику Новости: „Као што је Милошевић национализам искористио да би био што дуже на власти, тако ни Ђукановић није био великосрпски националиста, што је заступао од..

Нова географија светске дипломатије, или како је Кина претекла САД

Сједињене Америчке Државе, истовремено, имају 273 дипломатска представништва, једно мање него пре две године. Промена на врху могла би представљати прекретницу у трци између великих сила. Пекинг постаје све заинтересованији да употреби своју глобалну снагу, наизглед неоптерећен аманетом некадашњег лидера Денга Сјаопинга да "крије снагу и чека прилику", па је уложио озбиљне напоре у активну и далекосежну дипломатију. Вашингтон, пак, скреће у другом правцу и прибегава различитим приступима. Некада су Сједињене Америчке Државе имале глобални примат у дипломатији, али се снаге сада изједначавају. Како Кина побеђује Кинески скок на врх је био брз. Према Глобалном индексу дипломатије Лови института (The Lowy Institute's Global Diplomacy Index tracks) Пекинг је 2011. године имао 23 дипломатска представништва мање од САД и Француске. Пет година касније, заостајао је свега осам. Годину доцније Пекинг се нашао на другом месту, прескачући Француску, да би ове године преузео примат. Овогодишњ..

Зауставимо Фејсбук док не уништи демократију

Хвала, Џонатане, на овим веома ласкавим речима. Хвала АДЛ-у на овом признању и на вашем напору да победимо фашизам, мржњу и фанатизам. И, да будем јасан, када кажем „фашизам, мржња и фанатизам”, не мислим на имена лабрадудли ултрадесничара Стефана Милера. Знам да се неки од вас питају шта, ког ђавола, овај комичар има да каже на оваквој конференцији. Ја се то први питам. Последње две деценије углавном сам провео у некој улози. Заправо, ово је први пут да стојим на бини и говорим као један од мојих најнеомиљенијих карактера, Саша Барон Коен. И морам признати да сам престрашен. Схватам да је моје присуство овде неочекивано и због додатних разлога. Повремено ми критичари пребацују да моје шале подупиру старе стереотипе. Истина је да сам у досадашњем животу био страствени борац против фанатизма и нетолеранције. Као тинејџер у Британији марширао сам против Националног фронта и тражио укидање апартхејда. Као студент сам путовао Америком и писао тезу о грађанским покретима, ослањајући се на ..

POPULARNO

NOVO