RODNI REFLEKTOR ZA MLADE: Seksizam u politici, na radnom mestu, u pravosuđu…

Primere seksizma možemo sresti svuda – u preduzećima i ustanovama, u javnom sektoru, pravosuđu, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, politici…

Kako se manifestuje seksizam na radnom mestu? Praksa nezvaničnog isključivanja žena koje imaju decu iz mogućnosti napredovanja na poslu. Ignorisanje žena na sastancima, prisvajanje njihovog doprinosa radu ili ućutkivanje. Favorizovanje muškarca u odnosu na ženu prilikom postavljanja na rukovodeće radno mesto zbog pretpostavke da one neće imati autoritet. Nepozvani komentari o fizičkom izgledu ili odeći (kojima se obezvređuju žene kao stručnjakinje). Pogrdni komentari za muškarce koji preuzimaju uloge odgajanja/negovanja.

Seksizam na radnom mestu umanjuje efikasnost i osećaj pripadnosti žrtve. Seksističko ućutkivanje dovodi do neprepoznavanja i nedovoljne iskorišćenosti ideja i talenata. Omalovažavajući komentari stvaraju atmosferu zastrašivanja/ugnjetavanja žrtve i mogu eskalirati do nasilja/uznemiravanja. Žrtve mogu razviti viši nivo anksioznosti, biti sklonije ispadima ili depresiji. Uopšteno gledano, seksizam dovodi do nižih plata i manjih mogućnosti za one koji se sa njim suočavaju.

Postoji više načina da se spreči seksizam na radnom mestu. Treba usvojiti i primeniti kodekse ponašanja koji definišu seksističko ponašanje i sprečavaju ga putem obuka. Uvesti mehanizme za pritužbe, disciplinske mere i službe podrške. Rukovodioci se moraju izjasniti i pokazati svoju opredeljenost za borbu protiv seksizma.

Poslanik radikala Milorad Mirčić u Narodnoj skupštini Srbije

Među najčešće žrtve seksizma spadaju političarke i žene koje se bave javnim poslovima. Komentari seksualne prirode ili komentari o izgledu ili porodičnoj situaciji političara, najčešće žena, koji uključuju i one date u parlamentima su u Srbiji veoma česti. Komentari zaposlenih u javnim službama o seksualnoj orijentaciji ili izgledu korisnika/ca. Seksističko prikazivanje ili kačenje slika golih žena na radnim mestima (npr. sobe bolničkog osoblja). Komentari o izgledu žena na javnim mestima, uključujući i u javnom prevozu. Sve ovo su tipični primeri seksizma.

Verovatno najpoznatiji seksistički slučaj u novijoj srpskoj političkoj istoriji jeste ispad funkcionere Srpske napredne stranke Bratislava Gašića, koji je zbog primedbe kako „voli novinarke koje lako kleknu“, smenjen s mesta ministra odbrane.

Bilo je i drugih primera. Pojedini političari su svoje koleginice upoređivali sa Idi Aminom, neki su objavili svoju erotsku fascinaciju određenim koleginicama, drugima preporučivali da smanje kilograme. Neke poslanice tvrde da im se muške kolege obraćaju sa „devojčice“ i „dušo“.

Jedan od drastičnijih primera seksizma je i onaj iz Narodne skupštine Republike Srbije kada je poslanik SRS Milorad Mirčić napao Zoranu Mihajlović pokazujući ženski donji veš! Na udaru seksističkih napada našla se i dr Darija Kisić Tepavčević, kao zamenice direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ i članica Kriznog štaba.

Obaveza javnog sektora je da služi za primer. Seksizam je veoma čest u parlamentima i ograničava mogućnosti i slobodu žena u parlamentu, kako poslanica, tako i osoblja ženskog pola. Seksizam narušava jednak pristup javnim službama. Seksizam na javnim mestima ograničava slobodu kretanja žena. Seksizam može dovesti do nasilja i stvoriti atmosferu ugnjetavanja koja sprečava najvećim delom žene da u potpunosti učestvuju u javnom životu.

Šta je rešenje? Obukama za zaposlene. Uvesti kodekse ponašanja, mehanizme pritužbi, disciplinske mere i službe podrške. Sprovoditi kampanje za podizanje nivoa svesti, kao što su raznovrsni alati ili posteri na javnim mestima kojima se objašnjava šta je seksizam. Promovisati rodnu ravnotežu u donošenju odluka. Promovisati sprovođenje istraživanja i prikupljanje podataka o ovom problemu.

Ni pravosudni sistem nije imun na pojavu seksizma. Na koje negativne primere nailazimo u “palatama pravde”? Sudija koji žrtvi seksualnog nasilja nagoveštava da je sama „to tražila“. Pravnik koji komentariše izgled koleginice. Policajac koji optužbu za nasilje nad ženama ne shvata ozbiljno ili je trivijalizuje. Takvo ponašanje često dovodi do toga da žrtva odustane od gonjenja. Stvara nepoverenje u pravosudni sistem. Može dovesti do presuda koje su zasnovane na dezinformacijama. Na taj način žene se obezvređuju, što ih može dovesti do odustajanja od pravnih profesija.

Kako prevazići ove pojave? Primenom politike koja bi ženama obezbedila jednak pristup pravdi. Obukom zaposlenih u pravnoj struci i u organima za sprovođenje zakona. Rušenjem stereotipa u pravosuđu putem kampanja za podizanje nivoa svesti. Obezbeđivanjem da pravnici/ce zasnivaju svoje presude na činjenicama, na ponašanju učinioca i okolnostima slučaja a ne, recimo, na odeći žrtve.

Detaljnije