STVARNO NASILJE KAO POSLEDICA VIRTUELNOG: Život sa dva identiteta

Virtuelni svet je mesto na kom se nalazi mnogo različitih ljudi i profila. Svakodnevno se deli veliki broj informacija, plasiraju se razne vesti i sadržaji. U tom svetu vreba neprekidna opasnost. Nikada ne možemo znati zasigurno ko se krije iza ekrana i kakvu nameru ima. Sve više je prevara, obmana, vređanja i poziva na nasilje. To je mračna strana Interneta.

Preveliko isticanje detalja iz privatnog života postalo je popularno, posebno kod mladih ljudi. Novi “trendovi” i buntovi skoro svakog dana stupaju na snagu, sa različitim tedencijama i čežnjama. Javlja se prevelika želja za dokazivanjem, nadmetanjem i isticanjem. Sve to dovodi do netrpeljivosti, koja se pretvara u stvarno nasilje. Sociološkinja Daliborka Ćurić približiće nam ovu temu.

Sociološkinja Daliborka Ćurić FOTO: Privatna arhiva

Objasnite pojam virtuelnog nasilja?

Verujem da je većina nas prilikom korišćenja novih tehnologija, doživela neki oblik nasilja. Mi danas, u životu, imamo dva identiteta. Jedan realan, a drugi virtuelan. Svi se nalazimo u jednom “sajber prostoru”, a taj prostor čine računari, računarske mreže i ljudi koji vrše komunikaciju putem tih mreža.

Jedna od definicija je korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija ( računara, telefona, tableta) sa ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi, da joj se nanese šteta odnosno emocionalna bol.

Šta sve to nasilje podrazumeva?

– Ovo što ovaj način nasilja podrazumeva jeste postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video snimaka, snimanje i distribuciju takvog ili seksualnog nasilja.

Koliko je zastupljeno virtuelno nasilje kod mladih?

– Prema svim istraživanjima korišćenje društvenih mreža i interneta u svetu, a i Srbiji, je na vrhuncu i ne namerava da prepusti prvo mesto bavljenju drugim hobijima, sportu, nekim zdravim vidovima rekreacije. Dolazimo do zaključka da su društvene mreže veliki i glavni deo života mladih. Tu svakodnevno dolazi do rešavanje sukoba na društvenim mrežama, što neminovno dovodi do mogućih, većih nesporazuma i veće razmere nasilja.

Sve više mladih su žrtve virtuelnog nasilja

Često smo svedoci tuča čiji se snimci slobodno dele po društvenim mrežama. Da li je to najčešće posledica virtuelnog nasilja i kako to komentarišete?

– Tako je, svedoci smo snimaka koje smo videli na sredstvima javnog informisanja. Danas se u osnovnim i srednjim školama snimaju raznorazne scene tuča, određenih situacija sa časova, školskog dvorišta. Takav jedan sadržaj, koji je štetan i nedozvoljen, distribuira se putem društvenih mreža, gde se nakon toga vrši komentarisanje i omalovažavanje aktera.

Ovakvim postupcima se ne može dati primer poželjnog modela ponašanja, takođe primer nesankcionisanja usled učestvovanja i prosleđivanja ovakvog materijala.

Kako nasilje na društvenim mrežama utiče na žrtve?

Svaka žrtva nasilja ima svoje individualne, male ili velike, unutrašnje borbe i mehanizme prilagođavanja i prevazilaženja posledica nastalih usled vršenja nasilja nad njima. Sagledavanjem svih aspekata ovog problema uočavamo određene obrasce u ponašanju žrtava:

Osećaj odbačenosti – žrtve često imaju osećaj da su napadnute od strane svih ljudi u okolini, podršku najčešće ne osećaju ni kod kuće.

Mentalno – osećaj uznemirenosti, neprijatnosti i ljutnje.

Emocionalno – gubitak interesovanja za stvari u kojima je žrtva ranije uživala, osećaj srama.

Fizički – umor, gubitak sna, bolovi u glavi i stomaku. Napominjem da nasilje povećava svakodnevni stres i patnju i da utiče na gubitak samopouzdanja i da je potrebno na vreme reagovati.

Deca su svakdonevno izložena agresivnim medijskim sadržajima
Deca su svakdonevno izložena agresivnim medijskim sadržajima

Da li je digitalno nasilje posledica prevelike slobode ili nemarnosti roditelja?

Mislim da su prevelika sloboda i nemarnost roditelja direktni saučesnici digitalnom nasilju. Takođe i prevelika dostupnost informacijama, nekontrolisano korišćenje interneta, nemogućnost, neznanje. Manjak želje roditelja da deci usade osećaj pripadnosti jednom društvu, te samim tim osećaj solidarnosti i saosećajnosti za društvo u kom se nalaze.

Njima se takođe pridružuje i sadržaj današnjih masovnih medija, što dovodi do anomije i sve većeg nasilja među mladima.

Savet – kako sprečiti i postupiti ukoliko do nasilja dođe?

Svakako prijavljivanje nasilja i reakcija stručne službe u školi. Decu treba bolje informisati o virtuelnom nasilju. Postoje razni načini, ali smatram da češćim radionicama i predavanjima možemo to sprečiti. Takođe, i na časovima odeljenske zajednice treba se o toj temi otvoreno razgovarati.

Detaljnije