VIRTUELNA DESOCIJALIZACIJA: Smajlići i gifovi kao zamena za pravi osmeh

Na početku XXI veka svedoci smo ogromnog progresa informatičkih tehnologija što je donelo puno pozitivnih stvari ali i niz negativnih posledica po, pre svega, mlade ljude.

Jedna od dobrih stvari je poboljšanje kvaliteta komunikacije.

Pandemija korona virusa uticala je na promenu načina komunikacije među mladima FOTO: CINK

Mladi 21 – og veka, takozvana Generacija Z, su „odrasli“ na modernoj tehnologiji koja je postala toliko dostupna da je poseduje svaka kuća u skoro svim zemljama sveta. Oni ni sami nisu svesni koliko imaju usađenih navika i koliko su vezani za svoje džepne uređaje.

Mnogi smatraju da je glavni uzrok trenutnog postojanja desocijalizacije u Srbiji zapravo uvođenje karantina 2020. godine. To je svakako bio buran period gde ljudi nisu imali mnogo opcija pa su bili usmereni na svoje računare ili televizijske ekrane.

Došlo je do automatske promene u načinu komunikacije kojom je praktično poništen „starinski“ način razgovora. Jedini razgovori uživo su se mogli odvijati među ukućanima.

Međutim, u tom periodu od nekoliko meseci, desile su se ogromne promene a neki od nas su ih prihvatili lakše ili teže. Upravo to svođenje komunikacije na samo onlajn režim je uticalo na mlade tako što sada postoji veći broj introverata nego ranije.

Ta ciljna grupa je najviše pretrpela sve uvođene postojeće promene iz razloga jer je najosetljivija. Nekima su socijalni događaji postali veoma neprijatna dešavanja koja su po svakoj ceni želeli izbeći.

Ukucavanjem “smajlića” u poruke mladi pokušavaju da iskažu svoje emocije

Beg od realnosti u svet interneta nas je koštao našeg pravog sveta. Nisu sve prijateljske veze ostale na nivou na kom su bile. Došlo je do određenih promena baš zato što je direktna komunikacija oslabila.

Način iskazivanja emocija se promenio, ljudi su postali više apatični, jer nisu imali realan susret sa emocijama. Umesto toga, oni su ih pikturizovali na način gde su umesto osmeha ili drugih pojava slali smajliće ili gifove u kojima to prikazuju.

To je takođe vid desocijalizacije, jer su se ljudi odvoji od kontakta između njih samih sa svetom. Svi su mogli uz svoje poruke dodati smajli koji uopšte ne bi morao pokazivati njihove emocije. To je načinilo duboki jaz između svih nas.

Prema nekim istraživanjima, ljudi koriste smajlije zato što žele svojim porukama da daju više ličnosti, kako bi lakše izrazili osećaje, a neki ih koriste jer je to “in“. Njihova upotreba je toliko česta da se po statistici Emojipedije koriste preko 5 milijardi puta u toku dana na aplikaciji Messanger.

Digitalna komunikacija ima svoje dobre i loše strane. Iako je isprva promovisana kao lakši način povezivanja među ljudima koji su na ogromnim razdaljinama, istovremeno je odaljavala ljude koji se viđaju konstantno.

Izgubila se čar običnog, svakodnevnog razgovora što je izuzetno primetno među mladima. Došlo je do međusobnog otuđivanja jer su u društvenoj normi najbitnija sviđanja i komentari. Stvorio se jaz između života na internetu i realnosti.

Svima je u interesu da budu prisutni na socijalnim mrežama. Njihova merila su postali potpuno nebitni brojevi i oni im čine satisfakciju ili se pak zbog istih osećaju loše. Svi žele prikazati kakvi su u najboljem svetlu, čak iako je to potpuna laž.

Time se izgubila realna slika o tome kakvi smo zapravo, ne samo kakvi su naši vršnjaci, već i kakvi su ljudi na koje se ugledamo. Idoli mladih ljudi su uglavnom osobe koji žive perfektno, koje ne muči ništa, na svim slikama su nasmejani i nemaju nijednu manu.

Nedostatak pozitivne komunikacije izaziva nesigurnost i depresiju kod mladih osoba

To je zaista veliki problem, jer te iskrivljene slike nas čine da se osećamo loše, nepotpuno, kao da grešimo u nečemu. Baš zbog tih prikaza smatramo da smo mi ti koji smo manje vredni zbog svih nesavršenosti koje posedujemo, iako nije tako.

Mladi ljudi su nesigurni i lako ih je uzdrmati. Oni veruju u većinu stvari koje pročitaju na internetu i misle da je to realnost, iako ni sami na društvenim mrežama nisu istiniti i iskreni. Upravo te nesigurnosti prouzrokuju mnoge mentalne bolesti koje ne mogu tako lako izlečiti.

Naravno, do svega toga dolazi ukoliko ne postoji adekvatan razgovor sa roditeljima i ukoliko je pristup internetu neograničen. Zbog tih razloga mladi mogu doći do raznih informacija koje ne žele saznati i dolazi do poteškoća u ispravnom mentalnom razvoju pojedinaca.

Sadržaj je sada izuzetno dostupan, zato je potrebno da znamo kako treba rukovati internetom. Ne treba sve primati k srcu i ne treba svaku informaciju smatrati istinitom. Potrebno je razgovarati sa vršnjacima i roditeljima o sadržaju koji svakodnevno viđamo. Tako će doći do smanjenja desocijalizacije i zloupotrebe sadržaja sa interneta.

Detaljnije